У више од 200 здравствених установа, од амбуланти и домова здравља до клиничких центара, у недељу ће, 16. пут откако је Министарство здравља покренуло акцију јачања превенције и раног откривања болести, бити организовани бесплатни превентивни прегледи. У Министарству здравља очекују велики број грађана у 216 установа које ће бити отворене од 8 до 16 сати. Први пут откако је пре две године покренута ова акција, сви заинтересовани ће, без заказивања, па и без здравствене картице, уколико из неког разлога нису здравствено осигурани, моћи да ураде неуролошки преглед, а радиће се још и мамографија и офталмолошки преглед
Грађани ће у овој акцији Министарства здравља прегледе ће моћи да обаве и у домовима здравља.
Тако ће према плану које је наложило ресорно министарство у дољевачком Дому здравља у времену од 8 до 16 сати грађани моћи бесплатно, без заказивања и здравствене књижице да провере нови шећера у крви, висину крвног притиска и ураде контролни ЕКГ.
У Дому здравља у Житорађи грађани ће моћи у недељу 3.новембра такође да измере крвни притисак, ураде ЕКГ и да провере ниво шећера у крви.
Откако је Министарство здравља покренуло ову акцију могућност да преконтролишу своје здравље, на много бржи и једноставнији начин него када се прегледи индивидуално заказују, искористило је више од 325.000 становника. То је, кажу у Министарству здравља, више него што је на почетку акције могло да се очекује, с обзиром на чињеницу да у Србији тек четвртина одраслог становништва иде на превентивне прегледе.
И када постоје организивани скрининг програми, као рецимо за рано откривање карцинома дојке, одзив је далеко од задовољавајућег.
– На мамографски преглед одазове се свака трећа жена, а овај преглед би једном у две године требало да уради свака жена између 50. и 69. године – каже директорка Института за јавно здравље Србије Верица Јовановић.
То је разлог што се у 60 одсто случајева у Србији карцином дојке открије када већ буде величине два до два и по центиметара, са метастазама, када су шансе за излечење много мање него у почетној фази болести, и годишње имамо 1.600 смртних исхода због ове болести.
И неуролошке болести су све чешће и дуго остају непрепознате, нарочито оне са неспецифичним симптомима као што је, рецимо, Паркинсонова болест од које, према проценама, болује сваки стоти становник старији од 60 година. То је један од разлога што је овога пута обезбеђен неуролошки преглед за све заинтересоване, а код неуролога се, ипак, очекује највише пацијената са проблемима везаним за кичму.
М.Јовановић/ Вечерње новости