РОДЕ КОНАЧНО СТИГЛЕ У ВОЉЧИНАЦ

Одмах после нашег текста „ Роде још увек нису стигле у Вољчинац“ од 28.03.2018. године роде су коначно стигле и угнездиле се на старом станишту на електричном стубу у Вољчинцу. То је многе обрадовало, а највише децу, која су радосно поздрављала пернати пар. То су исти мужјак и женка који су годинама наши омиљени гости.

Познато је да пернате лепотице животног сапутника траже тек четвртог пролећа пошто дођу на свет, а затим ће следећих двадесет година провести заједно, скоро цео свој животни век. Њихови младунци када одрасту, траже и налазе друга станишта. Нове принове очекујемо овог пролећа.

Поставља се питање да ли роде више воле село или град.

Роде бирају мир и жамор села, мирис расцветаних ливада, уместо мириса бензина, жубор потока, уместо саобраћајне вреве, сигурност и топлину обора и штала, уместо хладноће бетона. Када је неко рођен и живи у граду, често нема могућности да види многе птице, онако, уживо, што би се рекло, јер многе од њих бирају лепша, мирнија, безбеднија места за живот са обиљем хране.

То не значи да роде избегавају град. Видели су их и у Нишу. „Појава рода нас увек одушевљава јер је прелепа велика птица, атрактивна врста и када се појави у граду то заиста треба забележити и чувати“ својевремено је за РТС изјавио Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода за заштиту природе у Нишу.

Од давнина се веровало да роде доносе срећу, плодност и просперитет породици. Зато су их људи охрабривали да се гнезде на њихове домове, и чак су им градили гнездо на својим домовима надајући се да ће га изабрати и остати са њима.

Назив рода на многим језицима указује на везу између роде, бебе и мајке и повезује се са материнством. Реч рода на српском језику потиче од црквенословенске речи јеродиј, чије је порекло из грчке речи erodios, еквивалентне за реч мајка – љубав.

Раније је било више рода у селима Добрича. Данас, нажалост, на прсте се могу избројати њихова гнезда. Размишља се о иницијативи да се организује и уреди већи број гнезда и привуку роде у што већем броју, јер наш плодни Добрич има услова за то.

До реализације ове идеје надамо се да ће нам и овај мали број пернатих повратника са југа, ипак донети мало више среће и деце.

Текст и фото: Невена МИЛОШЕВИЋ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *