U opštini Merošina, poznatoj po voćnjacima i najlepšim višnjama juga Srbije, vekovima se neguje posebna poslastica – rečelj ili recelj. Ovaj gusti, tamnocrveni džem, spravljen isključivo od vina i pečenjke, nije samo hrana, već i deo kulturnog identiteta i tradicije koja se brižno prenosi s kolena na koleno.
U dvorištu jedne kuće u Merošini, dok se širi miris vina koje lagano vri na šporetu, dočekuje nas Anica Novaković, članica Udruženja žena „Višnja“. Za nju rečelj nije samo desert, već i sećanje na detinjstvo i običaje koje ne želi da prepusti zaboravu.
– Rečelj se kuva polako, bez žurbe. Uzme se domaće vino, najbolje od grožđa iz našeg kraja, i pečenka – posebna bundeva koja daje punoću ukusa. Vrlo je važno da vino nema kiselost, već da bude tek otočeno, od samuljanog grožđa. Sve se krčka satima, dok masa ne postane gusta, a komadići bundeve upiju aromu vina. To je pravi miris Merošine – priča Anica, pokazujući staklene tegle uredno poređane na polici.
Veština i strpljenje
Priprema rečelja, objašnjava naša sagovornica, zahteva vreme i umeće. Najpre se vino stavi u veliku šerpu ili kazan, zavisno od količine. Na tihoj vatri lagano krčka, uz dodatak dve kašike ceđi od pepela. Tek kada vino izvri do pola, dodaje se pripremljena pečenka.
– Za to vreme bundeva se ljušti, seče na kockice i potapa u rastvor domaćeg kreča, isto kao kada pravimo slatko od voća. Tako pečenka ostaje čvrsta i ne raspada se tokom kuvanja. Kada se dobro ispere u pet-šest voda, ubacuje se u kazan. Tada nastaje prava magija – komadići lupkaju kao kamenčići dok padaju u vino, a onda počinje čarolija kuvanja. Rečelj se kuva srcem, i zato je poseban – objašnjava Anica.
Kuvanje traje satima – nekada pet, šest, a ponekad i više. Vino mora da se ukuva do gustine meda, i tu, kaže Anica, nema gledanja na sat. Sve zavisi od sastava vina, kvaliteta bundeve i vatre koja gori.
– Ono što je sigurno – rečelj se ne kvari. Može da stoji godinama, baš kao med. Ukus ostaje božanstven, a svaka teglica čuva trud i umeće domaćice – dodaje ona.
Slatki ambasador Merošine
Nekada se rečelj iznosio na trpezu za praznike i velika porodična okupljanja, a danas ga žene iz Udruženja „Višnja“ sa ponosom predstavljaju na manifestacijama širom opštine. Njihov štand nikada ne ostane neprimećen – miris vina i bundeve mami posetioce, a ukus osvaja na prvi zalogaj.
– Kada me pitaju koliko košta jedna teglica, ja uvek kažem da nema cenu. Potrebno je mnogo vremena, strpljenja i umeća. Rečelj je više od poslastice – on je lek. Zdrav je i koristan za organizam. Unucima dam po jednu teglicu od 360 grama i kažem da im je to za nedelju dana. Jede se kao i med, umereno, da bi bio lekovit – kaže Anica.
Rečelj, međutim, nije ograničen samo na tradicionalni recept. Anica je, iz radoznalosti, napravila i novu varijantu – od zelenog paradajza.
– Postupak je isti kao sa pečenkom, ali umesto bundeve stavila sam kolutove zelenog paradajza. Može i sa grožđem ili nekim drugim voćem. To ne prodajem, to samo od srca poklonim, jer ovo starinsko jelo nema cenu – ono je melem za dušu – kaže ona uz osmeh.
Rečelj iz Merošine nije samo slatko od vina i bundeve – on je uspomena, nasleđe i putokaz kako se tradicija može sačuvati i pretočiti u savremeni gastronomski doživljaj.
Zahvaljujući rečelju, jedinstvenom specijalitetu koji spaja vino i pečenku u neponovljivu poslasticu, opština Merošina zaslužuje da zauzme posebno mesto na gastronomskoj mapi Srbije. Ovaj slatki dragulj nije samo jelo, već priča o upornosti, ljubavi i nasleđu koje odoleva vremenu. Ako svaki kraj ima svoj prepoznatljiv ukus, onda je rečelj onaj po kojem Merošina treba da bude poznata – mirisna kap istorije pretočena u teglicu, koja s ponosom može da predstavlja ovaj kraj pred celom Srbijom i svetom. Upravo ovakvi specijaliteti imaju moć da privuku turiste i posetioce željne autentičnih doživljaja, da podstaknu promociju kraja i istaknu Merošinu kao destinaciju u kojoj se tradicija i gostoprimstvo pretvaraju u nezaboravan gastronomski doživljaj.
Autor: Marija Jovanović
Fotografije: Udruženje žena „Višnja“ Merošina- Anica Novaković
Ovaj serijal tekstova sufinansiran je sredstvima Lokalne samouprave Merošina, putem Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu. Projekat- MeroŠEF