За четвртак 28. фебруара 2019. године са почетком у 16:30 часова у просторијама Народне библиотеке у Житорађи заказана је промоција нове књиге из едиције „Корени“ Топлица и Добрич, приређивача и уредника Борисава Челиковића. О књизи ће поред Челиковића говорити Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу и Небојша Гашић из Народне библиотеке у Куршумлији.

Почев од 2010. године Службени гласник у оквиру своје едиције „Корени“ објављује фототипска издања из Српског етнографског зборника. То су студије настале у склопу вековног подухвата, који је пре више од 120 година започео знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима. Тај пројекат српске науке обухватио је антропогеографско истраживање српских земаља у оквиру кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије у Српском етнографском зборнику Српске Краљевске академије су и данас библиографска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

Данас се књиге о предеоним целинама објављују у фототипском издању јер су те студије много коришћене и цитиране, као та и та издања са тим и тим странама, те када би се сада то прекуцало, нови истраживачи били би доведени у проблем када користе издања Службеног гласника. Тако пагинација издавача иде у доњем делу стране, а увек је у горњем оригинални број стране.

Досад је објављено 37 књига по предеоним целинама. На овај део Србије односе се књиге са бројевима: 21. Пореч, Неготинска крајина и Кључ; 22. Црна река; 23. Тимок, Заглавак, Буџак, Сврљиг; 24. Алексиначко поморавље, Бања, Голак; 26. Пиротски крај; 27. Власина и Крајиште; 28. Пчиња.

Тридесет и шеста књига, коју је, као и остале, приредио уредник Борисав Челиковић, посвећена је Топлици и Добричу, као једној од предеоних целина Јужне Мораве.

Први рад у овој књизи потиче с краја 19. века и то су белешке нашег великог етнолога Тихомира Ђорђевића, тада младог школског надзорника, који је вршио визитацију школа у Топлици, о старинама и становништву овог предела. Следе прилози Радослава Љ. Павловића. Први је о етничким померањима становништва као последица српско – турских ратова 1876-1878. године, што се у значајној мери односи на Топлицу. Други је из његове рукописне заоставштине који се чува у Архиву САНУ, у којој је и рукопис о антропогеографским истраживањима предела Копаоника у која је укључено и шест села која данас административно припадају општини Куршумлија: Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње.

Недостатак антропогеографских истраживања надомештен је студијама које су настале организованим истраживањима Етнографског института САНУ током треће четвртине двадесетог века. То је монографија Видосаве Николић – Стојанчевић о етничким пределима и традиционалној култури Топлице, затим делови из демографске студије Вујадина Рудића који се односе на порекло становништва Топлице, а посебно града Прокупља.

Следе два прилога историографског карактера о насељавању Топлице током последње две деценије 19. века, познатог историчара Мите Костића и Илије Радуловића, професора у прокупачкој гимназији.

Затим су радови о појединачним насељима. Прво антропогеографско истраживање етнолога Даринке Зечевић варошице Блаце, затим прилог о насељавању и становништву у горњем току Бањске реке географа Косовке Ристић и делове студије Вујадина Рудића о становништву насеља Велика Плана, Барбатовац и Рача. На крају су два прилога који се односе на предео Добрича: студија Миленка Марковића о насељавању становништва из Војводине у добричка села Александрово и Нова Божурна и антропогеографско истраживање Александрова Даринке Зечевић.

Неуморни Челиковић је у поговору приказао биографије наведених српских научника који су се бавили истраживањем Топлице и Добрича. На крају је представио табелу броја становника села општина Блаце, Житорађа, Куршумлија и Прокупље по пописима од 1948. до 2011. године. Из истих се види да је миграција становништва од Другог светског рата до данас смањила број становника Топлице и Добрича. Објављене су и четири мапе.

Недавно је из штампе изашла и 37. књига из ове едиције под називом „Пољаница и Клисура, Грделица, Доња Власина“. Она садржи студије: Ристе Т. Николића, Момчила Златановића, Јована Ф. Трифуновског, Тихомира Р. Ђорђевића, Михаила М. Костића и Драгутина М. Ђорђевића.

Следе нове књиге у едицији „Корени“ везане за предеоне целине у сливу Јужне Мораве. Приређивач Челиковић најављује наслове књига у којима ће бити обухваћене предеоне целине „Лесковачко поморавље“, „Горња Јабланица“, „Пуста река“, „Бабичка гора“, „Грделичка клисура“ и „Врањско поморавље“. Овом својом едицијом Службени гласник се потврђује као чувар културне баштине.

-Ова библиотека не може променити историјске токове и процесе који су се догодили или ће се догађати, она не може вратити потомке у завичаје предака, не може зауставити замирање српских села, али може оставити траг о постојању и трајању, указати на корене. Она је оставштина за будућност потомцима да знају ко су, шта су и одакле су“, казао је Борисав Челиковић на Трибини библиотеке САНУ одржаној 31. јануара 2017. године. Тема је била: „Едиција Корени: српске земље, насеља, порекло становништва и обичаји.

Истог дана, тј. у четвртак са почетком у 18:30 часова промоција књиге ће се одржати и у Прокупљу у Народној библиотеци „Раде Драинац“. Сутрадан промоцију организују Народне библиотеке у Блацу и Куршумлији у поподневним сатима.

 

Аутор: Љубиша МИЛОШЕВИЋ, новинар и публициста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *