За изванредне резултате у оствареном истаживању сељаштва и села Србије организатори XXIV Међународног скупа „Власински сусрети“ на основу одлуке жирија доделили су највише признање – Повељу др Бошку Прокићу, професору Универзитета у Нишу у пензији. Повељу је недавно на свечаности одржаној у просторијама Факултета за право, безбедност и менаџмент „Константин Велики“ у Нишу уручио професор др Ђура Стевановић, оснивач ове манифестације која траје већ четврт века.
Традиција је да се, између осталог, на овом Међународном скупу, на Власинским сусретима или Ђуриним, како их неки зову, а на којима се разматрају питања и проблеми села и сељаштва доделе признања за изузетне резултате и допринос у раду Власинских сусрета као и научно – истраживачки допринос у тумачењу проблематике српског села.
У образложењу жирија наводи се да је др Бошко Прокић, као професор Филозофског и Медицинског факултета у Нишу и као научни истраживач оставио дубок траг у друштвеном и јавном животу. Значајан је његов допринос у настанку и развоју социологије медицине, у изради универзитетских уџбеника, посебно је значајно његово бављење социологијом села, проучавање брака и породице, проучавање емотивних односа између мушкарца и жене и бављење педагошким радом.
Као доктор социолошких наука непрекидно се бави научно – истраживачким и педагошким радом. Објавио је преко 150 радова, преко 25 књига, монографија, уџбеника и др. Он је незаобилазан, сталан учесник свих досадашњих сусрета, како рече председник жирија мр Лука Крстић, постао је заштитни знак, лице заштитно ових сусрета. Одан идеји, одан Ђури Стевановићу, упоран и неуморан, професор Бошко је увек ту, у Власотинцу и Дејану. Власински сусрети социолога и научника из других сфера доделили су Повељу професору др Бошку Прокићу с осећањем да му она истински приличи.
У библиографији коју су сакупиле и средиле Слађана Павличић и Тања Прокић у књизи „Интелектуалци пореклом са села – животна прича Бошка С. Прокића“ поред бројних радова из политичког система и управног права, из области социологије и теорије друштвеног развоја, области социологије медицине, као и приказа књига и радова у дневној, недељној и стручној штампи и другим публикацијама наведени су и радови из области савременог српског друштва и посебним освртом на село и сељака саопштени или објављени у зборницима радова на „Власинским сусретима“.
Тако је лауреат овогодишњих Власинских сусрета објавио три књиге и то: „Аутобиографија и библиографија“, „Шта је Србија данас“ и „Он и она – односи између мушкарца и жене, а све у издању Завода за проучавање села у Београду 2010. године.
Од радова саопштених на научним скуповима, објављеним у Зборницима радова „Власински сусрети“ и другим публикацијама објавио је следеће: Неке демографске тенденције и њихов утицај на рурални развој Србије (1995, године), Глобална структура општина Мерошина као типичне руралне општине (1996. године), Структура „старих момака“ у селима општине Мерошина у књизи „Млади и села (1997.), Професионална и друштвена промоција интелектуалаца пореклом са села, Зборник радова „Интелигенција и село“ (1999.), Остаци руралних елемената у селима Добрича (2001.), Неке нове промене у процесу склапања брака у селима Добрича као инспиратори позитивних промена положаја жена на селу (2002.), Човек као изазивач угрожавања и заштита животне средине на селу у књизи „Рурални развој и заштита животне средине“ (2005.), Породични и брачни односи на селу у Србији (2006.), Традиционални и савремени елементи брачно – породичних односа на селу у Србији (2007.), Процес транзиције социализма у капитализам и њене последице на обнову и развој сеоских подручја на маргиналним подручјима (2006.), Суштина транзиције у Србији и њене последице на селу (2008.), Основне детерминанте друштвено – патолошких појава у селима Србије и неки спрецифични облици испољавања, саветовање Друштвено – патолошке појаве у селима Србије, коаутор Слађана Павличић, социолог Дома здравља у Нишу (2008.), Допринос „Власинских сусрета“ објашњењу петооктобарских промена и њихових последица на селу (2009.), Неке спрецифичности система образовања на селу (2009.), Србија треба да буде држава српског народа (учешће у јавној дискусији о уставним променама) и други радови.
О научном и педагошком раду професора др Бошка Прокића говорио је продекан Факултета професор др Андон Костадиновић. Он је, поред осталог, истакао да је професор др Бошко Прокић преко 42 године професионалног рада провео је као наставник у Основној школи у Житорађи, стручни сарадник и директор Радничког универзитета у Нишу, начелник јавних служби у општини Ниш, професор Више управне школе у Нишу, помоћник управника Казнено-поправног дома у Нишу, оснивач и директор Завода за јавну управу и као професор на Медицинском и Филозофском факултету у Нишу на коме је пензионисан школске 1995/96 године.
У препуној сали Факултета „Константин Велики“ присутни су бурним аплаузом поздравили уручење Повеље од стране др Ђуре Стевановића, директора Завода за проучавање села. Честитке професору Бошку Прокићу упутили су, поред осталих, професор др Мирослав Митровић, председник општине Црвени Крст, др Зоран Цветковић, ванредни професор Факултета „Константин Велики“ и други.
По пријему Повеље професор др Бошко Прокић се срдачно захвалио и са пуно емоција говорио о свом научном раду и животном путу. На крају је истакао да му је животни циљ био и остао да се потпуно посвети истраживању села и својој породици.
Текст је део пројекта „Ово је Мерошина“ који је подржан од стране општине Мерошина у оквиру Конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја.