О Бојану Милошевићу – Паљки, и његовом фудбалском кроју, одавно је већ све написано и речено, а од скоро још један Милошевић почиње да трасира свој пут на фудбалској сцени. Ђорђе Милошевић, 16-годишњи стандардни фудбалер Коперникус Железничара, полако али сигурно почиње да надмашује фудбалски зенит свог оца.
Ове сезоне је по игри један од најистакнутијих шрафова Коперникуса, а како нам каже млађани Милошевић, удео у томе има и промена позиције, с обзиром да је са задњег везног, прешао на позицију крила.
На 14 утакмица у овој полусезони стигао је да се три пута упише међу стрелце и да три пута буде асистент, али без обзира на бројке, Ђорђе својим партијама је засигурно један од најбољих фудбалера Коперникус Железничара. С обзиром да је Милошевићима фудбал у генима занимало нас је да ли је и његова љубав према фудбалу случајна, или је генетика ту умешала прсте.
– Мислим да је највише због гена, и зато јер ми тата био фудбалер, али мало и због Роналдиња и Месија, то су ми омиљени играчи. – каже нам најмлађи Милошевић, и додаје да је отац с обзиром на своје богато фудбалско искуство и његов највећи критичар: Често ми даје савете јер је ипак и он био фудбалер и зна доста о фудбалу.
Ипак, имати једног успешног спортисту у кући наследнику обично уме да буде терет, али Ђорђе каже да је њему ипак то повластица што му је отац познато фудбалско име на југу Србије.
– Више је повластица, има мало и терета јер ипак је тата био добар фудбалер, а ја желим да надмашим њега. Али уживам у фудбалу и тренирам напорно, надам се да ће то донети резултате који ће померити границе успеха у нашој кући.
Бивши омладинац Житорађе, Ред Стара, Шампиона и сада Коперникуса, каже да нема омиљену сезону, али да се ова полу сезона кандидује за то звање.
– Немам омиљену сезону, али омиљена ми је ова задња полусезона, први део, јер сам променио позицију, са везног на крило и дајем више голова, имам више асистенција.
Често у саставу нишких екипа последњих неколико година можемо препознати имена Ђолетових вршњака, са територије Житорађе, па сходно томе можемо видети да Житорађа има фудбалског потенцијала, али то резултати првог тима не говоре.
– Наравно да има перспективе, али не знам колико њих остаје овде јер није баш сјајно стање у Житорађи, нема ни млађих селекција, али мислим да то може да се промени. – објашњава нам Милошевић.
А оно што његов тим издваја од других у Нишу јесу тренери, а открива и да најбоље на терену сарађује са Илијом Петковићем, са којим често дели страну на терену.
– Мислим да имамо тренутно једног од бољих тренера у Нишу, можда немамо најбољи кадар играча, али смо јако упорни и мислим да је то најбитније. А на терену се највише волим да играм са Илијом Петковићем, игра десног бека, ја десно крило, често смо на истој страни и имамо баш добру комуникацију и одговара ми као играч.
С обзиром да је већи део каријере био на позицији ”разбијача” противничке игре, занимало нас је ко му је узор од два најбоља задња везна у Европи.
– Па с обзиром да од ове сезоне играм крило, свиђа ми се како игра Тадић и мислим да смо слични по стилу игре, али између Вератија и Кантеа, мислим да сам сличнији Кантеу, и више ми се свиђа он као играч, Канте јер је јако упоран и зато је овде где је. – открива нам за крај млади Ђорђе Милошевић.
Једно је сигурно, таман кад су сви помислили да се дуго неће чути о фудбалским виртуозима Милошевићима из Житорађе, Ђорђе решава да својим талентом и радом све неверне томе, натера да још дуго читају о фудбалском мајсторству с којим се рађају Милошевићи.
Браво Ђорђе буди упоран!