Одржана промоција књиге Радомира Ђокића, Хроника „Асановац и Зладовац – Хроника са родословима“

У Народној библиотеци у Житорађи одржана је синоћ (25.јануара) промоција књиге Радомира Ђокића  „Асановац и Зладовац – Хроника са родословима“ у издању Књижевног друштва „Раде Драинац“ Прокупље. Овај скуп је привукао велику пажњу заинтересованих грађана међу којима је било и потомака Асановца и Зладовца.

О књизи је најпре говорио Саша Миловановић у име издавача. Он је, између осталог, нагласио да је аутор уложио велики труд и много новчаних средстава, а књига је плод вишегодишњег упорног и свестраног прикупљања података и докумената из историје ових села и о њиховим потомцима. Затим је додао да је аутор имао много путовања контаката и интервјуа са казивачима.

Иначе, Асановац и Зладовац спадају у ред најмањих села у општини Житорађа. Данас је у Асановцу свега 15, а у Зладовцу 10 житеља. Међутим, 1948. године Асановац је бројао 37 домаћинстава са 224 становника а Зладовац је имао 20 домаћинстава и 119 мештана. Услед миграције и хтења за егзистенцијом нагло се смањивао број Асановчана и Зладовчана, који данас живе у бројним градовима Србије и у иностранству.

Р Е К А П И Т У Л А Ц И Ј А:

1

2

3

4

ТОПЛИЧКИ ОКРУГ

400 893 402 1295

НИШАВСКИ ОКРУГ

315

757

310

1067

ЈАБЛАНИЧКИ ОКРУГ

94

233

100

333

ПЧИЊСКИ ОКРУГ

11

26

13

39

ГРАД БЕОГРАД

279

667

272

939

ОСТАЛИ ОКРУЗИ

138

336

129

465

АП ВОЈВОДИНА

172

385

159

544

ИНОСТРАНСТВО

194

467

173

640

УКУПНО

1603

3764

1558

5322

Из приложене табеле (рекапитулација) се види да је данас 1603 домаћинстава, 3764 крвних потомака, 1558 брачних другова и укупно 5322 чланова домаћинстава. Сва имена су обухваћена у родословима и приложеним адресама.

Рецензент и лектор ове књиге је Проф. Сибин Р. Шовић. Он је на промоцији навео да је аутор обухватио развој живота два села од настанка око 1880. године до ових дана. Ту су сви важнији догађаји из живота породица, насељавање и расељавање, школовање и откази у предузећима, сахране и венања, крштења и трајање у тешкоћама са отпорношћу коју може имати само завичајац кад је близу својих земљака. Плашећи се да се не заборави то светло које је многе обрадовало због запамћивања, аутор је преточио све у писани докуменат да подстакне и друге да се лате пера и наставе по архивама да истражују.

  • А родослови су јасан траг о времену, људима, раду, догађајима и – смрти. Ова хроника има тога у изобиљу. Кажу да је у људском роду корен почетак живота у породичном стаблу људи, а стабло не може имати завршетак јер се из њега ново поколење креће ка својој будућности, нагласио је Проф. Сибин Р. Шовић.

Ретки су дијалози или лирски пасажи, али су пуни емоција у сликама живота и људских односа у породиама. Требало је сачувати те слике живота, тапијарна документа, слике прибора и алата, требало је забележити сећања старијих генерација јер је то корење нашег народа кроз природно-теографске оодлике села, Асановца и Зладовца, шума и њива и делова насеља, положаја према градовима, живом свету, сеоским обичајима, а посебно је запис био традиционално поштован.

Књига садржи око 370 фотографија, углавном породичних, групних и појединачних. Ту је и седам панорамских фотографија,  три карте, пет слика цркава и два сателитска снимка, што сведочи о пуној озбиљности истраживања и тежњи за детаљним објашњавањем чињеница.

  • Користећи екавско наречје, аутор је дао и бројне архаизме у линији додира топличких говора са лесковачким говорима: лелејка, бошча, вутарка, саја, тутка, прави ђавол, ћотек, мајсторлак, аманет, кравај,  посмрче, кладанац,  мираџика, бариштар, спице за кола, јапунџе, клашњена одела, курајбер, спремка, бајање, власуљица, собајле, софра, барабар, машка, пољак, дунђер, џанабет, оделбина, врзувачка, штровач, рекао је у свом излагању Проф. Шовић.

Хроника ова два села је састављена  од 25 поглавља, има објашњења, напомене, списак сарадника-казивача, списак племенитих земљака који су препознали вредности овог дела и помогли објављивање. Ту је ауторов дневник рада са адресарима, са просторним одредницама и другим обележјима ауторовиг вишегодишњих напора. То је океан података, зато је сложено и по форми и по садржини, уз поштовање правила за писање хронике оовог типа.

О књизи је говорио и Мирољуб Вулић, аутор више монографија о спорту и овом крају. Књигу је доживео као велику хронику малих села и да у Србији нема мањих села а веће хронике.

 

-Са интуицијом правог истраживача је лепим, лаким и разумљивим језиком презентовао много података о прошлости и данашњости села Асановца и Зладовца, за које је крвно везан и на само себи својствен начин долази до наврхдеде и курђела. Много је у књизи имена људи који нису живи, а аутор им је дао душу, отргао их од потпуног заборава и представљени су онако како им доликује. Предати су историји и незабораву. Они су то заслужили.рекао је Мирољуб Вулић.

Публициста Љубиша Милошевић је у својој дискусији похвали напоре аутора и навео да је од 30 села општине Житорађа да су до сада обухваћена хроникама Житорађа, Дубово, Горњи Дреновац и сада Асановац и Зладовац, а припрема се хроника о Вољчинцу.

Аутор Монографије Радомир Ђокић се захвалио пригодним беседама и духовито наговестио да о књизи неће да прича већ позива све да књигу сами прочитају и потврде све оно што су о њој говорили претходни говорници.

Ова Монографија заслужује пажњу читалаца јер је увађена садржајно, језички исправно и поуздана је у навођењу података. Читаоци ће је читати, оценити и она ће трајати ка будућности и потомцима.

 

Љубиша Милошевић, новинар и публициста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *