Основно образовање у нашој земљи много година уназад је обавезно и бесплатно, међутим без обзира на то и даље постоје људи који чак ни осмолетку нису успели да заврше, а међу њима има и оних који се не могу похвалити чак ни вештином читања и писања, која се стиче у нижим разредима, што значи да су неписмени. И док је донекле логичан податак да неписмених има највише међу онима који су и најстарији, забрињава да и међу мађом популацијом има особа које немају то основно знање. Такође, и на овом примеру нажалост потврђују се разлике које постоје међу половима у нашој земљи, опет на штету жена, а општина Дољевац не одудара много од те националне слике.
Наиме, од укупно 16 707 становника наше општине старијих од десет година, колико нас је било по последњем попису становништва 2011. године, неписмено је било 4,09 одсто наших житеља, с тим што је број неписмених далеко већи код жена 7,24 одсто него код мушкараца, где је та стопа 1,09, подаци су Републичког завода за статистику. Наиме, од укупно 684 неписмених, чак 591 је жена, према 93 мушкараца. Очекивано највећи број неписмених је међу најстаријом популацијом, 526 особа. Опет предњаче жене, јер према званичним подацима 502 баке не знају да читају и пишу, а управо тако изгледа просечна неписмена особа у Србији. То је жена старија од 70 година, домаћица, која живи на селу.
Али и нешто мало мађи од њих имају истих проблема. 60 особа из општине Дољевац старости између 50 и 64 године такође немају ову врсту знања. Са смањењем старосне границе, та цифра драстично опада, али одређени број неписмених и даље постоји међу млађом популацијом, па је тако забележена 31 неписмена особа између 35 и 49 година, као и 47 неписмених становника, старости између 20 и 34 године. 14 особа између 15 и 19 година такође не зна основе читања и писања, као и шесторо деце од 10 до 14 година.
Исто тако, од 15 742 наша становника, који имају више од 15 година, без школске спреме је 814 особа. И ту је статистика на страни јачег пола, јер је у тој неславној групи 120 мушкараца и далеко више жена 694. Непотпуно основно образовање има око 2 500 људи, опет више жена 1 747. До дипломе основне школе успело је да стигне мало више од 4 000 људи, али је ту њихово школовање стало.
У околним оштинама ситуација је разнолика, али смо рецимо у бољем положају од Житорађе, где је стопа учешћа неписмених у укупном становништву 6,06 одсто или Мерошине где је још већа 6,77, али у неповољнијој ситуацији од просека Нишавске области где је та стопа на нивоу од 2,02.
А када су у питању писмени житељи нашег краја, ево колики је ниво њиховог образовања. Диплому средње школе добило је укупно 7 425 људи са наше територије, на основу чега се закључује да највећи број становника општине Дољевац, има средње образовање, док је забележено да имамо и око 800 академских грађана, и то 428 са дипломом више школе и 351 са факултетским образовањем. И у једном и у другом случају, ниво образовања иде на руку мушкој популацји, што с обзиром на сеоску средину и патријахално друштво не чуди, али ипак смета, јер потврђује вековну традицију, да је јаз међу половима и даље велики.
Број неписмених ипак се смањује, што се објашњава већим обухватом основног образовања, као и тиме што умиру генерације најстаријих грађана међу којима је и највише неписмених.
Иначе, писменима се сматрају сви грађани који умеју да прочитају и напишу текст који се тиче свакодневног живота, а уколико само умеју да се потпишу, не спадају у категорију писмених. Такође, у новије време појавио се и термин функционално писмен, што означава особу која је способна да прочитано разуме, критички посматра и примени у свакодневном животу и на послу. Статистици је теже да идентификује овај показатељ, али је мишљење стручњака да је наша функционална писменост слаба, јер је образовни систем такав да децу тера углавном да бубају и рецитују лекције, а не да их разумеју, што су досадашњи ПИСА тестови, на којима се врши оваква провера, углавном потврђивали, мада светлих изузетака и те како има.