Воћари у нашем крају не могу се похвалити овом сезоном. Без обзира на то што је род вишње и шљиве одличан, проблем је по традицији цена. То значи да су, према њиховим речима, без обзира на родну годину, у губитку. Тако да јадиковке које смо пре око месец дана, с правом, слушали од вишњара, сада понављају узгајивачи шљиве.
Откупна цена шљиве на почетку сезоне нижа је чак три пута него што је била прошле године, када су произвођачи националне воћке за килограм добијали 40 до чак 45 динара, што је био рекорд у последњој деценији. Ове сезоне међутим, килограм воћа по коме је Србија надалеко чувена је 10 и 15 динара за килограм маџарке и чачанске лепотице, а у неким крајевима у Топлици и мање, 8 до 9 динара. Највећи број засада воћари беру сами, или то раде уз помоћ машина, јер берачи узимају половину цене шљиве, тако да власницима засада остаје само неколико динара по једном килограма.
Извоз свеже шљиве такође је ове сезоне драстично опао, док сушење шљива, с друге стране, није свима исплативо с обзиром на то да је за један килограм суве потребно четири килограма сирове шљиве, тим пре што је ове сезоне садржај шећера у плоду нешто мањи, а воде већи, због честих киша почетком лета.То значи да ће по свему судећи, највећи део овогодишњег рода националне воћке завршити у ракији. За литар жестине иначе, потребно 10 килограма пресне шљиве.
Због свега тога највећи број узгајивача шљива уопште не планира да је продаје тако да откупних места у дољевачом крају нема, док у Житорађи има, али је откуп слаб. Слична ситуација је и у другим местима према Прокупљу и Блацу, који су познати по производњи ове врсте воћа.
Иначе, Србија се по производњи шљива, од преко пола милиона тона, налази на трећем месту у свету, иза Кине и Индије, док је у Европи прва.У Србији има 42 милиона стабала шљиве, али се у односу на период од пре 120 година прерада тог воћа смањила за пет до шест пута, тако да се највише користи за производњу ракије, што и не чуди јер је према оцени странаца од свих пића у Србији најбоља ракија, док је ова наша жестина на листи домаћих специјалитета одмах иза бурека.
Такође, како тврде нутриционисти шљива је најјачи антиоксиданс, а сува шљива у односу на друго суво воће има двоструко већу антиоксидансну моћ.