Током напада НАТО алијансе на југословенску престоницу, у четвртак, 20.маја 1999. неколико минута пре један сат, са два пројектила погођено је – Неуролошко одељење болнице “Др Драгиша Мишовић” у Булевару мира на Дедињу.
У ракетирању овог здравственог објекта у оквиру комплекса зграда “Железничке болнице” погинула су три пацијента, док је лакше и теже повређено десетак болесника. Спасилачке екипе Војске Југославије и МУП Србије успели су да до поподнева извуку два настрадала, док се осамдесетдвогодишња старица Зора извучена из рушевина тек сутра.
У бомбардовању Клиничко-болничког центра (КБЦ) “Драгиша Мишовић” у Београду погинули су Зора Бркић (82), Бранка Бошковић (75) и Радослав Новаковић (47), саопштио је тадашњи директор Неурологије КБЦ Дејан Сумрак.
Сумрак је тада на конференцији за новинаре рекао да су се Зора Бркић и Бранка Бошковић лечиле од последица можданог удара, док је Новаковић био на испитивању.
Од силовитих детонације оштећена је зграда “Дечије клинике” и “Гинеколошко-акушерске клинике”, бараке ГП “Партизански пут” и просторије правне службе болнице и рачуноводство. Из разорених објеката сви преживели су до раних јутарњих часова евакуисани и размештени по београдским болницама.
Потресно је сведочење породиље Ирене Динић која је била у породилишту “Др Драгиша Мишовић” када је бомбардовано: “Јелену, коју смо мој супруг и ја чекали шест година, нисам стигла ни да упознам када је пала граната на породилиште. Нас пет порођених царским резом, биле смо у интензивној нези која је највише страдала. До тог тренутка, Ружица која је била једина будна, и ја чуле смо детонације у близини, али нисмо хтеле да верујемо да ће можда бити погођена и болница. А онда се све затресло и стакло је почело да лети свуда по соби”.
Од бомбе која је пала само два метра од зграде клинике, која је недавно реновирана, настала је рупа ширине седам и дубине два метра. Од експлозије тотално је уништена приземна просторија у којој су били непокретни болесници. На све стране су разбацани кревети, душеци и гардероба. И две бараке “Партизан пута” су сравњене са земљом, док је пола Управне зграде уништено. На “Дечијој клиници” су полупани прозори, а врата су излетела из штокова. Гвоздена ограда је изваљена и искривљена, а двориште болнице је прекривено лишћем испод којег су шут, даске и гране са околног преполовљеног дрвећа у Улици Јована Мариновића.
Те ноћи погинуло је и седам гардиста Војске Југославије: Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић који су се налазили испред клинике.
Напад је потом у средишту НАТО у Бриселу описан као “грешка”, уз тврдњу да је реч само о једној ласерски вођеној бомби која је експлодирала “око 500 метара од центра циљаног подручја”. Истог дана против авионци 250. бригаде противваздушне одбране Војске Југославије – који су непуна два месеца раније оборили амерички “Ф-117А” – погодили су изнад Сурчина код Београда, на 5.000 метара висине, “велики циљ”, који се потом срушио у Спачванску шуму у Хрватској, објавили су касније српски медији.
Према том извору, пратећи радио саобраћај у ваздуху ВЈ је сазнала да је оборен фамозни стратешки бомбардер “Б-2А”, што су у пролеће 2000. потврдили и руски обавештајни извори. Наводно је реч о првој из серије најскупљих летилица америчког ратног ваздухопловства названој “Дух Мисурија”, “стелт” (невидљиве) технологије као и “Ф-117А”, предатој у децембру 1993. 509. бомбардерском Вингу у бази Вајтмен. “Дух Мисурија”, који је 13 дана раније разорио кинеску амбасаду у Београду, погођен је при повратку у групи с још два авиона, с којима је разорио болницу “Др Драгиша Мишовић”. НАТО о томе ништа није саопштио.
А Европска комисија је у петак предложила владама својих чланица да прошире санкције у ваздушном саобраћају уведене према СР Југославији због рата на Косову, саопштио је тадашњи портпарол Комисије.
У новој забрани изузеци ће бити предвиђени за летове “хитне природе” или за хуманитарне циљеве. Изузеци који се односе на неке чартер летове авиокомпанија из Црне Горе и даље ће остати на снази.
Извор; Глас јавности, Времеплов
Фото; Слободан Пикула, Рафе Пељић