Разумевање наше скривене половине, нашег микробиома, кључно је за разумевање низа болести, од алергија, па све до Паркинсона.
„Они су неопходан дeо нашег здравља“, каже професорка Рут Лy, начелница Одељења микробиомских наука на Институту Макса Планка.
„Ваше тело не чините само ви.“
Без обзира на то колико се темељно перете, сваки кутак, свака напуклина вашег тела прекривена је микроскопским створењима.
То укључује бактерије, вирусе, гљивице и археје (организме који су некада погрешно сврставане у бактерије).
Највећа концентрација нашега микроскопског живота у мрачним је дубинама наших црева, која су лишена кисеоника.
„Ми смо више микроби него људи“, рекао је за Би-Би-Си професор Роб Книг са универзитета у Сан Дијегу.
Процене о томе колики је удео микроба у нашем организму мењале су се с временом.
„Данас је процена да је то отприлике један према један, односно да људских ћелија има близу 43 одсто у укупном броју“, додаје Книг.
Међутим, генетски смо потпуно инфериорни. Људски геном састављен је од 20.000 гена. Али ако се томе придодају гени нашега микробиомског света, та бројка расте на између два и двадесет милиона микробиомских гена.
„Оно што нас чини људима, према мом мишљењу, комбинација је нашег ДНК плус ДНК наших микроба“, рекао је за Би-Би-Си микробиолог Саркис Мазманијан с Технолошког института из Калифорније.
Било би наивно мислити да људи носе толико микробиомског материјала без икакве интеракције или утицаја на наше здравље. Наука убрзано открива у којој мери они имају улогу у нашим пробавним и имунолошким системима, заштити од болести и производњи витамина. То је нов начин размишљања о људском микробиомском свету. Донедавно се наш однос с микробима углавном сводио на ратовање.
Антибиотици и вакцине људско су оружје против оних који узрокују оспице, микробактеријску туберкулозу или против отпорних стафилокока. То је спасило голем број живота.
Али научници брину о томе какву је штету људски напад на „лоше момке“ направио нашим „добрим бактеријама“.
„У последњих 50 година остварили смо сјајан посао у елиминацији заразних болести“, каже професорка Лy.
„Али зато смо сведоци огромног повећања броја аутоимуних болести и алергија“, додаје.
„То је последица успеха у борби с патогенима, допринели смо развоју новог сета болести с којима се сада морамо носити“, наглашава Лy.
Микробиоми се, међу осталим, повезују и с упалним болестима црева, Паркинсоновом болешћу, можда чак и с депресијом и аутизмом. Научници раде на томе да микробе претворе у нов облик лекова. Професор Тревор Ловли из британског Института за геномику и генетику један је од оних који покушавају да узгоје микробиом здравих људи и користе га за лечење пацијената.
„Све је више доказа да ’поправљање‘ нечијег микробиома може довести до ремисије у болестима попут улцерозног колитиса“, рекао је Ловли.
Микробиомска медицина у свом је развоју, али научници мисле да ће надгледање људског микробиома ускоро да постане свакодневан догађај који може да осигура златни рудник информација о нашем здрављу.
Извор; Хина