Како су браћа Димитријевић осветлила Дољевац и околна места

Оно што је Никола Тесла био за цео свет, браћа Димитријевић била су за дољевачки крај.

Наиме, револуционарна открића на пољу електричне енергије до места удаљених од центара дешавања, стизала су са великим закашњењем.  Али, захваљујући умним људима свога доба ипак су проналазила свој пут и до забачених паланки и села.

За овдашње становништво прекретница у индустријском развоју биле су двадесете године прошлог века. Те 1920. године, на месту старе воденице на Топлици, браћа Димитријевић, са најстаријим Душаном на челу, подигла су савремено млинско постројење. Овај, за те прилике и ове просторе, несвакидашњи изум, имао је електично постројење од 85 КС.  Млин је подигнут  испод самог села, а Димитријевићи су до њега изградили и пут, тако да су сви људи из нашег ширег окружења долазили у Дољевац, што због посла, што због радозналости, те је млин одлично радио.

Млин у Дољевцу (Фото: Дољевац и околина у прошлости)

Управо изградња тог млина, како је у књизи „Дољеваци  околина у прошлости“,  приметио аутор Зарије Стојковић, познати хроничар овога краја, била је прекретница у електрификацији дољевачке општине. Браћа Димитријевић била су заслужна што су наши преци овде, коначно имали прилике, да добију електрично осветљење, тако да се, без претеривања може рећи, да су Димитријевићи осветлили овај крај и савремене трендове довели и до овдашњих сељака.  Прво електрично осветљење уведено је почетком тридесетих година прошлога века. Наиме, како је Стојковић писао „ после Дољевца, браћа Димитријевић, су подигла електричне млинове у добричком селу Држановцу, северно, и у Брестовцу, јужно од Дољевца.  Спровели су и ел.мрежу, па је осветљење стигло и у села на тој релацији. Ел. осветљење су, на тај начин, добила села Држановац, Мекиш, Орљане, Дољевац, Кочане, Пуковац и Брестовац“.

Брана на Топлици(Фото: Дољевац и околина у прошлости)

Душан Димитријевић (1899-1958) био је индустријалац, народи посланик и носилац највиших државних признања. О његовом животу  хроничари су записали да је рано  остао сироче, али да га то није спречило да постане најпознатији привредник тог доба у овом крају и  носилац развоја општине.

Остала је запажена и политичка каријера Душана Димитријевића. Наиме, његово активно политичко деловање помиње се још 1927.године, када је тадашњи министар здравља др Алекса Савић из Прокупља, иначе носилац радикалске листе у Топлици, у оквиру предизборне кампање посетио овај крај с циљем привлачења политичке подршке. Том приликом у разговорима са овдашњим виђеним људима, међу којима је био и Димитријевић, од министра је тражено да обезбеди средства за изградњу амбулате у Пуковцу, поште у Кочану и нове школске зграде у том селу, што је и учињено.

И на другима парламентарним изборима 1935. године у добричким селима истакао  се један кандидат, управо Душан Димитријевић.  Његово име помиње се и на изборима из 1938. године, када је на листи Југословенске радикалне заједнице(ЈРЗ)  посланички кандидат у Топлици био   Добривоје Стошовић, тадашњи министар грађевина. Његов  заменик био је  Душан Димитријевић индустријалац из Дољевца.  ЈРЗ је  на тим изборима победила.

После рата имовина му је од стране комунистичког режима одузета.

У другој половини двадесетог века здање које је у Дољевцу изградила ова чувена породица почело је да пропада. Међутим, и после тога, трагови индустријске делатности браће Димитријевић остали су поред Топлице, да сведоче о једном времену. Нешто од тога  видљиво је и данас. Иако је на месту млина, који старији становници општине Дољевац памте, јер је пре тридесетак година, иако напуштен, у свој својој величини, поносно стајао поред Топлице, данас се налази једно друго модерно здање, а то је геронтолошки центар. Међутим, вила ове браће и  данас се налази на свом месту. Једно време, током педесетих година прошлог века, у њој је био смештен народни одбор општине Дољевац, а последњих година не ретко је имала нелегалне станаре. Није под заштитом надлежних институција које брину о историјским споменицима.

Међутим, иако је руинирана, представља подсетник на једно време и на напредне људе, који су имали визионарског дара и смисла за иницијативу и развој краја у којем су живели.

(Без сагласности  аутора није дозвољено преузимати  текст нити било који његов део)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *