Дољевачка општина изнедрила је велики број људи који су својим радом допринели њеном развоју или дали свој допринос науци, култури, уметности, спорту. Многи од њих постали су познати и много даље од локалне средине из које су потекли, док је друге време бацило у заборав. Ова наша рубрика настала је с намером да све нас подсети на значајне људе из нашег краја и тако их сачува од заборава, али им тиме ода и почаст за допринос који су дали не само локалној заједници, него друштву уопште.

У тој групи учених људи, који су стечено знање ставили у службу својих земљака је и лекар Томислав Китановић из Пуковца, један од првих факултетски образованих људи из овог села дољевачке општине, а први који је завршио медицину. И данас у сећању многих житеља овог краја, али и свих република бивше Југославије, живи успомена на лекара, изузетне стручности, који је на посао увек долазио пола сата раније, а одлазио тек када прегледа све пацијенте, без обзира на радно време и који, током свог радног века, није имао ни један дан боловања. Своје пацијенте је врло често посећивао и ван радног времена и никога, ко је затражио његову помоћ или савет, није одбио.

Др Томислав Китановић рођен је 24. децембра 1936. године у Пуковцу, од оца Благоја и мајке Цвете (Илић) Китановић.Основну школу и нижу гимназију са малом матуром завршио је у Пуковцу, а занимљиво је истаћи да је био школски друг са славим Дољевчанима о којима смо већ писали, проф. др Новицом Ранђеловићем, биологом, са којим је и делио школску клупу и књижевником и политичарем Заријем Стојковићем, тако да се без претеривања може рећи да су њих тројица били предводници славне генерације овдашњих ђака и тројац који је оправдао и чак превазишао сва очекивања и породице и наставника.

Др Китановић је након завршетка основног образовања, школовање наставио у гимназијама у Нишу и Прокупљу.-Док се школовао у Прокупљу, отац му је храну бициклом доносио из Пуковца једном недељно. Имао је скромну одећу, па га је јако растужила изјава професор српског језика, који је једном приликом рекао, након писменог задатка на ком је мој отац добио петицу: „Види, види сељанчета у пртеној кошуљи, а пише о свили!“, каже, подсећајући се свог оца, Роберт Китановић.

1955.године др Китановић уписао је Медицински факултет у Скопљу, а студије је после две и по године наставио у Београду. Дипломирао је1962. године, након чега се враћа у родни крај да би у нишкој болници био на стажирању. Занимљив је податак да је преживео катастрофални земљотрес у Скопљу, с обзиром на то да је тада био на служењу војног рока у том граду бивше Југославије. –Прво запослење добија 1964.године у свом родном крају, у амбуланти у Малошишту, а годину дана касније постаје члан лекарског тима новооснованог Дома здравља у Дољевцу.

Каријеру потом наставља у Немачкој, где своје знање из области анестезиологије, али и акупунктуре, кроз сарадњу са тамошњим истакнутим стручњацима, доводи до врхунског нивоа. –Од 1970. до 1974. године мој отац је радио као асистент хирургије и неурохирургије у Версоргунгскранкенхаус-у у Бад Пyрмонт-у, потом годину дана као асистент анестезиологије у Кресикранкенхаус-у у Хамелну. Усавршавао се потом још две године из области анестезиологије у Мариен-Хоспитал-у у Оснабрüцк-у, а онда био и шеф анестезиолошке службе до 1980. године у болници Ст. Јосефс у Цлоппенбург-у. Био је запослен и у Ст. Аннастифт Кранкенхаус-у у Лöнинген-у. У Немачкој је радио до 1983.године, да би се потом вратио у Југославију, у Ниш где је саградио породичну кућу. Убрзо је постављен за принудног управника у Дому здравља у Дољевцу, да би наког годину дана рада остао у тој здравственој установи као лекар опште праксе, реаниматор и акупунктуролог. Први је у овом крају примењивао технику лечења пацијената акупунктуром и постигао завидне резултате, са процентом успешности од преко 60 одсто, а био је и сарадник Завода за акупунктуру Сарајево.

У Београду и Сарајеву, са др Миодрагом Ранђеловићем, наставио је да усавршава знање стечено у Немачкој од стручњака из те земље, али и Кинеза и добио потребне сертификате за рад, јер је како истиче др Ранђеловић, увек тежио томе да стиче нова знања и активно прати све новине у медицинској науци. – На основу нашег дугогодишњег пријатељства, али и заједничког рада у медицини, могу да кажем да је он био узор свакоме од нас и један од најбољих лекара Џ-а у време када сам ја тамо радио, каже, подсећајући се свог пријатеља и колеге, др Ранђеловић. То је био човек са јако мало мана и много врлина, који је увек пружао максимум и у физичком и у интелектуалном смислу, који је непрестано радио на свом усавршавању и пацијенте увек стављао на прво место. Никада нисам чуо да се било ко од пацијената на њега пожалио.

И смрт га је задесила на радном месту 2001. године, иако га је само неколико месеци делило од пензије. –Доживео је инфаркт, пред крај радног времена. Нажалост, ми у Дому здравља, након указане прве помоћи, нисмо могли да учинимо ништа више, па смо га колима хитне помоћи повезли у нишки Клинички центар. Међутим, негде код Малошишта др Китановић је преминуо, истиче др Ранђеловић.

Томислав Китановић, био је, према речима новинара Нинослава Миљковића, који је урадио низ чланака о њему за Дољевачке новине деведесетих година, пре свега изузетан стручњак, одличан дијагностичар и то у време када примена технолошких достигнућа у медицини није била развијена као данас. – Кроз многобројне разговоре са њим, али и са пацијентима које је лечио, могу да кажем да је др Китановић, био одличан лекар, прецизан као машина, врло савестан и одговоран, једном речју човек визионар, што се данас ретко среће.

Иначе, др Китановић је био свестрана личност, па је поред изузетне стручности у свом послу имао и многа друга интересовања. За време студија и у војсци бавио се атлетиком, чак је био и члан београдског „Партизана“, а трчао је на дуге стазе, на пет и десет хиљада метара, додаје његов син. Говорио је немачки и енглески језик.– Такође је обожавао епску поезију. Епске песме знао је напамет, а могао је од корица до корица да исприча и Горски вијенац. Није био таленат за певање, али нас је забављао имитирајући гусле и певајући епске песме.Обожавао је историју, па му је првобитна намера била да то и студира, али му отац није дозволио. Свирао је оргуље и куповао многе музичке инструменте. У много чему је био први. Први је лекар из Пуковца, први акупунктуролог у овом крају, а и први је у селу имао аутомобил. Обожавао је животиње, пре свега псе и мачке, а пси су га чак у чопору редовно пратили до аутобуске станице, одакле је путовао на посао, да би се након што он уђе у аутобус у колони враћали кући. Никоме од укућана није дозвољавао да усисава кућу, износи смеће и храни животиње, јер је то био његов посао.
Без обзира на скромно порекло др Китановић је био јако амбициозан и својим трудом, марљивошћу и радом успео је у животу и постао веома цењен међу својим пацијентима, не само у овом крају, него у свим бившим републикама Југославије, јер се успешност његовог рада у лечењу многих болести од ишијаса, главобоље, спондилозе, болова у зглобовима, до депресије, путем акупунктуре, надалеко прочула. Др Китановић био је и добитник многих плакета и повеља за допринос развоју здравствене заштите на овим просторима и име које се с поштовањем изговара и данас. –Зато је нама, његовим потомцима, јако драго што га се људи још увек сећају, додаје Роберт, цитирајући Његошеве речи „Благо ономе ко довјека живи, имао се рашта и родити .“

Чланови његове породице данас живе у Нишу и Немачкој. Супруга Томислава Китановића, Зорица, је фармацеутски техничар, сада у пензији и живи у њиховом породичном дому у Нишу. Др Китановић има двоје деце, ћерку Оливеру и сина Роберта, који је говорио за наш радио. Оливера је као медицинска сестра такође радила у Дому здравља у Дољевцу. Сада живи и ради у Немачкој и ванредно студира хомеопатску медицину. Има двоје деце. Син доктора Китановића, Роберт живи у Нишу, завршио је Факултет за менаџмент, смер финансијски, банкарски и берзански менаџемент, а бави се индустријским менаџментом. Такође, дуги низ година активно се бави музиком. Био је члан „Папy Банд“-а, а затим и познатог нишког хип-хоп састава „Динг Донг“, чији је један од оснивача и са којим је издао 3 албума и више синглова. Познат је по хитовима „Ћелав сам, па шта!?“ и „Ош Кош Лош Још“. И даље се бави музиком, под псеудонимом „Робy Р“, у сарадњи са соул певачицом из Лос Ангелес-а „Ангелиqуемусиц“. Са докторком Аном Митић недавно је добио ћерку Еву.

Због великог трага који је др Томислав Китановић оставио у историји дољевачког здравства, његов син изразио је жељу да буде покренута иницијатива да Дом здравља у Дољевцу понесе име овог признатог лекара.

Аутор: Ј.Козомара

Фото: Приватна архива

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *