ИНТЕРВЈУ – Милош Петровић ”РАУЛ”

Милош Петровић је момак рођен 05.05.1990. године, фудбал је у ‘свом’ Радничком почео да тренира са тачно 11 година. Каже нам да се чак и сећа првог тренинга, и како је то изгледало. Почео је да тренира код тренера Ивана Станковића, за кога каже да је реч о једном човеку који пре свега зна како треба са децом. Напомиње да у том тренутку када га је отац за његов једанаести рођендан одвео у школу фудбала екипе са ”Чаира” није било срећнијег детета од њега. Од тог дана није га ни школа претерано занимала због фудбала, цео свој живот је посветио Радничком и фудбалу. У првом тиму Реала са Нишаве дебитовао је са 17 и по година где је и дан данас, са статусом заменика капитена. За Раднички каже да му једини клуб у срцу.
– Од малена, па до сада како сам у Радничком мислим да је провести целу каријеру у једном клубу права реткост и у нашем, и у светском фудбалу. Са овим клубом сам прошао и тешке тренутке и верујте везан сам за тај клуб. И једини је у мом срцу, тако ће увек бити, да ли ја ту био или не.
Оно по чему је Милош препознатљив у фудбалским круговима и у кругу пријатеља јесте надимак. Иако игра на позицији бека и штопера, Петровић је свима познатији као ”Раул” а каже да је надимак легенде шпанског фудбала добио на првом тренингу у Радничком.

–  Надимак који сам добио и који и дан данас носим сам добио када сам први пут крочио на помоћне терене Радничког. Тада сам носио дрес чувеног фудбалера Реал Мадрида са натписом ”Раул”, и како је било нас тридесетак и више клинаца а ја нов, нико није могао да ми запамти име и сви су ме звали по натпису на дресу. И тако тада ”Раул”, па онда недељама, месецима и све до дана данашњег.
Милош је заменик капитена клуба са Чаира, а каже да трака за њега има посебан мотив.
– У клубу у коме сте годинама се тренери мењају, сваки  од њих има потпуно другачију визију о вама и другачије схватање. Милан Раставац после пола године проведене у Радничком ме је позвао на разговор и рекао да по стажу у клубу и по начину рада сам заслужио да будем заменик капитена. Наравно да је за мене то био велики мотив за даљи рад и десило се да сам доста утакмица почео са капитенском траком. Није лако, пре свега је велика одговорност, али и даје вам велику мотивацију самим тим што предводиш и стојиш испред своје екипе, је велика одговорност.
Раднички се већ пар сезона налази у врху нашег фудбала а мечеви са Црвеном звездом и Партизаном су права посластица за све фудбалске сладокусце. А Милош каже да није ни мало лако чувати нападаче вечитих, и открива против којих му је играча било најтеже на терену.

– Увек када се игра са Звездом или Партизаном додатно нам се тренери приближе и анализирају њихове играче, тако да са тим погледом уђеш додатно припремљен у утакмицу. Али онако најнезгоднији како бих рекао за чување из Партизана ми је био Андрија Живковић, а из Звезде дефинитивно Боаћи. Ради се о невероватно брзим и техничким поткованим играчима и веома их је тешко чувати. – открива ”Раул”.
Неколико прелазних рокова се спекулисало да напушта Раднички. Међутим, Милош о томе каже:
– Искрено када су ми неке понуде долазиле и када сам био у недоумици да ли да одем из Радничког или не то је било зато што сам био доста млађи и зато што сам хтео да одем негде полу сезону или сезону где бих стекао више искуства. Али тада су долазили нови уговори на две или три године и након што сам хтео касније да одем због уговора сам био везан и ту се нисам много питао ја него клуб. Али ево сада за три месеца ми уговор истиче па ћемо видети шта ће бити.

Од светски познатих колега га импресионира Кевин де Брујн, и Милош нам каже да би се са њим мењао на један дан када би био у могућности.
– Да могу на један дан да се мењам са једним светским фудбалером волео бих да се заменим са Де Брујном из Манчестер Ситија. Не само што ме тај играч фасцинира како разуме фудбал на који начин асистира саиграчима он је уједно и велики радник на терену има га свуда, али имао бих прилику да ме тренира Гвардиола и то би ми био уједно велики плус.
Петровић каже, да би пре вечитих изабрао иностранство, јер мисли да српски фудбал није баш напредовао. И по њему, много је квалитетнији фудбал био на теренима бивше Југославије него данас.
– Да имам прилику да бирам између Звезде и Партизана или одласка у иностранство, пре бих одлучио да одем из земље. Из простог разлога, јер Српски фудбал није много напредовао, шта већ, мислим да је  раније када је била федеративна република Југославија  тада фудбал био много бољи и јачи него сада. Доста пута сам играо против вечитих ривала и много пута видим да не постоји равноправност у погледу суђења зато бих волео да наставим каријеру у иностранству.
А да је неким чудом уместо травнатог тепиха отишао на неки паркет тог дана када је пунио 11 година, и почео да се бави футсалом Милош Петровић би своју екипу од саиграча из Радничког саставио овако.
 – Да се којим случајем бавим футсалом у екипи би ми сигурно био Саша Стојановић који би био мозак тима, Аца Јовановић, Марко Мркић и на гол Младен Живковић, е сад верујте ми не постоји играч из екипе кога не бих ставио у своју екипу, шта већ из тима би сви били на клупи и играли би само што би ова четворица имала већи кредибилитет.
Милошева фудбалска прича добија на тежини и када се зна да је кренуо из једног малог места по имену Самариновац у општини Житорађа, и да је стигао до овде где се тренутно налази. А о људима у свом родном месту, и о томе да ли бирају Раднички пре вечитих ривала Милош одговара:
– Што се тиче људи из мог села веруј ми да доста њих долази на утакмицу када игра Раднички и кад сам ја у тиму. Када се ближи утакмица велики број људи и комшија који су ми ту одлазе код мог оца и договарају се. Е сад, нормално је да вечити ривали имају доста навијача али ја сам одушевљен када  моји пријатељи и познаници који навијају за Звезду и Партизан долазе на утакмице Радничког. И захваљујем се на подршци и мислим да за наш јужни део Раднички мора и заслужује да има верне навијаче који ће у будућности да га бодре. – завршава разговор Милош Петровић ”Раул”.

извор фотографија:
MilosPetrovicOfficial facebook page
www.mozzartsport.com
фотографија са капитенском траком:
Вања Кесер
Званични сајт ”Фк Раднички Ниш”

*ЗАБРАЊЕНО СВАКО ПРЕУЗИМАЊЕ ТЕКСТА, ДЕЛОВА ИНТЕРВЈУА, ИЛИ ФОТОГРАФИЈА БЕЗ ОДОБРЕЊА РЕДАКЦИЈЕ ИЛИ АУТОРА!