Има ли места за нас? – Бојан Стаменковић- инвалидност није препрека за успех и златна одличја

Да живот има планове другачије од наших показало се много пута. Кад се тако нешто деси, искуства оних најхрабријих и најодлучнијих, говоре нам да је и у новонасталим околностима увек могуће кренути даље. Бојан Стаменковић (41) из Ниша, а пореклом из Дољевца, члан Стонотениског друштва особа са инвалидитетом „Наис“, прави је пример за то. Није дозволио да га саобраћајна несрећа, пре осамнаест година, након које је остао везан за инвалидска колица, спречи да настави да се бори и у животу и на спортским теренима.

Бојан је један од наших најбољих стонотенисера са инвалидитетом који већ годинама несмањеним жаром тренира овај спорт, учествује на турнирима  у земљи и  иностранству, осваја медаље и у појединачној и екипној конкуренцији и члан је  тима репрезентације Србије.

У стонотениске воде упловио је на наговор пријатеља. Годинама после те одлуке и те како има чиме да се похвали, јер је резултат свега тога  једна успешна спортска каријера, сваки дан испуњен новим искуствима и изазовима, многобројна путовања, упознавање нових пријатеља и градова.

Маја месеца су стонотенисери НАИС-а учествовали су на турниру у Бугарском месту Поморје, а прво место у категорији Т1-5 прво освојио је управо дољевчанин  Бојан Стаменковић из СТК ОСИ НАИС.

-– Својим највећим успесима сматрам одличне резултате које сам забележио на међународним турнирима. Издвојио бих турнир у Румунији, који је био врло успешан за мене, јер сам у пару са колегом Миланом Зеленим освојио треће место. Свакако медју најзначајнија такмичења убрајам и прошлогодишњи турнир у Немачкој. Нисам заузео високу позицију, јер је конкуренција била жестока. Ипак, то је било једно велико искуство за мене, јер је управо тај турнир један од најбитнијих у овом спорту, каже Бојан.

Свој усуд прихватио је храбро и одлучио да од живота отме све што може.

Кад погледам свој живот, могу рећи да је квалитетнији од оног који воде многи моји пријатељи. Одлучио сам да будем што активнији, јер је неиспуњено време најгори непријатељ. Оженио сам се, већ десет година тренирам стони тенис, члан сам државне репрезентације, много путујем, максимално сам самосталан…. Људска воља је моћ, упознао сам многе људе са инвалидитетом који могу да ураде незамисливе ствари – казује Бојан.

Вести о саобраћајним несрећама у којима се страда, не дају му мира, па је одлучио да се активно укључи у кампању за поштовање саобраћајних прописа.

Пре двадесетак година, када сам ја страдао, нико није везивао појас ни напред, а камоли онај ко је седео позади. Сада је ситуација знатно боља, али многи и даље не примењују ову меру заштите, посебно путници на задњем седишту возила. Отуда мој апел да се појас користи, јер спашава живот али спречава и да се нађете у оваквој ситуацији каква је моја. Најчешћи узрок параплегије и квадриплегије су баш саобраћајне несреће. Имао сам много другара који су страдали због брзине, алкохола и непоштовања саобраћајних прописа. Зато апелујем на све, цените живот и поштујте правила јер свако од њих има за циљ да вас спаси – закључује Стаменковић.

Бојан Стаменковић је пример да када човек има вољу и жељу, без обзира на телесне недостатке, може све, јер на сваком такмичењу Бојан је у врху табеле, често са златним одличјем на грудима.

 

Пројекат „Има ли места за нас?“ суфинансира локална самоуправа Дољевац (Општина Дољевац)

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је додело средства.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *