Хранислав Драгутиновић – глумачка величина о којој се мало зна

Хранислав Драгутиновић је рођен 1936. године у селу Коњарник, у општини Житорађа, од оца Радоја и мајке Спасеније. Иначе, старији брат једне од најпопуларнијих српских глумица Љиљане Драгутиновић. По завршетку гимназије у Прокупљу, студира глуму на Академији драмских уметности у Београду у класи  Мате Милошевића са чувеним Михаилом Мишом Јанкетићем. После две године студија због лошег материјалног стања родитеља, ради хонорарно као спикер Радио Београда и Титограда, а једно време и  као водитељ у Телевизији Србије. Због болести долази да ради и живи у Прокупљу, одакле се отиснуо у свет уметности. Хранислав ради као новинар, глумац, редитељ, руководилац Прокупачког позоришта и Дома културе. Својим радом, иако оронулог здравља, знатно доприноси развоју духовности, културе, драмског стваралаштва и новинарства. Културно просветна заједница Србије додељује му златну значку за несебичан, предан и дуготрајан рад у стваралачком доприносу на ширењу културе. Савез аматера Србије додељује му диплому. Веће савеза синдиката Србије додељује му награду за најбољу режију ”Свети Георгије убија аждају.” Телевизија ”Грк” додељује му звање глумац века. Самоуправна заједница културе Топлице додељује му Повељу са плакетом за вишегодишњи рад у развоју културе. Добитник је Светосавске повеље Топличког округа за нарочити труд на просвећивању и развоју духовности и ширењу културе. Добитник је и других признања на разним нивоима културно просветних установа и синдиката. У знак захвалности Прокупчани су позоришту дали његово име. Писао је и објављивао у разним часописима, и веома често сликао.

фото: ”Завичајна надахнућа, М. Вулић, 2014.

У неком од наредних текстова очекујте још интересантних ствари о овом неправедно запостављеном уметнику из нашег краја.

ПОДАЦИ КОРИШЋЕНИ ИЗ КЊИГЕ: Завичајна надахнућа, 2014. Мирољуба Миће Вулића и Радомира Ђокића
у издаваштву Књижевног друштва ”Раде Драинац” Прокупље.

*забрањено преузимање фотографија, текста, и делова текста без одобрења редакције и аутора. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *