11. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф

  1. Кустендорф одржан је од 16. до 21. јануара 2018. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел, a под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и ТНСО.

Режисерка, песникиња, глумица, модна икона, архитекта и авангардиста, Љиља Брик, свечано је отворила фестивал.

Како традиција налаже, фестивал је посвећен будућим филмским ствараоцима и славним именима светског ауторског филма.

  1. Кустендорф као и увек био је подељен у неколико сегмената. Ту су такмичарски програм, савремене тенденције, ретроспектива великана, пратећи програм и музички програм.

Такмичарски програм 11. Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф састојао се од двадесет и једног филма домаћих и иностраних аутора. За фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичили су се филмови младих режисера из Холандије, Кине, Либана, Русије, Србије, Црне Горе, Пољске, Египта, Израела, Француске, САД, Хрватске, Мексика и са Филипина. Међународни жири чинили су Серж Регур, професор и стручњак у области културне политике, Властимир Судар, професор историје и теорије филма, и рок критичар Петар Поповић. Награду Вилко Филач за најбољу фотографију доделио је Иштван Борбаш. На конкурс је пристигло више од 600 филмова, а у селекцији су се нашли филмови који се издвајају по стилу, техничком умећу и аутентичном погледу на свет.

Савремене тенденције су приказале неке од најбољих филмова новије продукције. Фестивал је отворио режисер Рубен Естлунд, кански победник, са филмом Сквер.

Фестивал је у оквиру пратећег програма Кустендорф представља представио је два нова филма млађих аутора: Песма језера Свеј Арија Голда и документарни филм Танкреда Рамона Нема богова, нема господара: историја анархизма.

У музичком програму на свечаном отварању фестивала наступили су Гeри Лукас, ТНСО, акробаткиња Сања Радуловић из Циркусфере и извођач савременог плеса Душан Мурић. Концертом јапанског бенда Јапалкан, завшило се вече.

Посетиоци и гости фестивала Кустендорфа чули су нумере са новог албума Емира Кустурице и Но смокинг оркестра на концерту другог фестивалског дана. У музичком програму наступили су још Влатко Стефановски трио, француски бенд Барбо и српски рок бенд Бајага и инструктори.

У недељу увече на церемонији затварања проглашени су победници 11. Mеђународног филмског и музичког фестивала Кустендорф.

Добитиник овогодишње награде Вилко Филач, за најбољу фотографију, је Пјотр Павлус за филм Стварно је екстра. Награду је уручио Иштван Борбаш, који је истакао значај фотографије и упоредио је са градњом мостова између светла и сенке, режије и глуме, а Вилка Филача је назвао великим мостоградитељем, чији присуство се осећа у свакој слици коју је снимио.

Пеца Поповић члан овогодишњег жирија,  уручио је прву специјалну награду жирија филму Шанел у режији Умберта Ваљеха. Друга специјална награда отишла је филму Вртешка Руслана Братова.

Награду Бронзано јаје филму Лумпен Николе Вучинића уручио је професор Серж Регур.

Сребрно јаје уручено је филму Петнаест у режији Самеха Алаа. Награду је уручио Властимир Судар.

Другог фестивалског дана италијански режисер Паоло Сорентино представио се серијом Млади папа, док су у оквиру Ретроспективе великана приказани његови ранији филмови.

У Савременим тенденцијама нашли су се и филмови Никада ниси заиста био овде редитељке Лин Ремзи, филипински филм Рикша, добитник Златног пехара у Шангају, бугарски филм Правци, кинески филм Сунце које може да помера планине, као и француско-белгијски филм Верност. Разговоре са студентима водили су редитељи ових филмова: Паоло Виљалуна, Стефан Командарев, Ћијан Вон и Михаел Роскам.

Ретроспектива великана била је посвећена истакнутим филмским уметницима, глумцу Александру Берчеку и режисеру Паолу Сорентину, а у овом програму приказана су два југословенска филма из 1967. године: филм Бреза Анте Бабаје и Празник Ђорђа Кадијевића.

Награда за будуће филмове Дрво живота уручена је прослављеном италијанском режусеру Паолу Сорентину и српском глумцу Александру Берчеку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *